У Дому ученика средњих школа Крагујевац поводом обележавања Дана дома организован је ликовни и литерарни конкурс.
У области ликовног конкурса по одлуци жирија, у саставу васпитача Дома, прво место освојио је ликовни рад ученика Душана Станојловића, друго место ликовни рад ученице Јелене Благојевић и треће место ликовни рад ученице Николине Митић.
У области литерарног стваралаштва представљамo литерарни рад на тему: „Слобода и одговорност су две стране медаље“, ученице Кристине Шћеповић.
„Слобода и одговорност су две стране медаље“
Када бисмо усресредили пажњу на филозофске расправе и мисли још од Платона, увидели бисмо колико се значај посвећивао једном од најважнијих човекових својстава – слободи. Може се дефинисати на безброј начина, међутим, оно што слобода суштински сугерише јесте: чинити по својој вољи.
Читајући Библију, већ на самом почетку, у причи о првим људима, Адаму и Еви, сазнајемо да је слобода, поред бесмртности, највећи дар који људи добијају. Она је оличена у њиховој нагости, слободној вољи, кретању, али и у одговорности према Божијим заповестима које Ева крши, након чега је уследила казна за цео човечански род. Прича поентира закључком да слобода са собом носи права, дужности, морал.
»Слободни сте ако вам је савест чиста.« (Гете)
Да би човек био слободан, мора се покорити законима, што укључује другу страну медаље – одговорност. Можемо слободно рећи да су слобода и покоравање два опречна појма, међутим, уколико погледамо на савремени свет у коме живимо, схватићемо да он заправо тако функционише. Будући да припадамо одређеном друштвеном систему у коме су установљене друштвене норме, у нашој свести је добро разграничено шта је морално, шта не. То не значи да немамо слободу, већ да немамо право да нарушавамо и угрожавамо било шта око себе да бисмо били слободни. Она са собом носи одговорност према нама, али и према другима. Битно је схватити је као срећу да имамо могућност да остваримо своје жеље и потребе. Оно што би човека могло да буни јесу границе слободе установљене животом у друштвеној заједници, али, размислимо ли боље, све оно што бисмо учинили преко тих граница био би преступ, неморалност и нарушавање одговорности. Дело без морала могло би се поистоветити са слободом без воље. Са друге стране, ако помислимо на примитивније заједнице људи, и данас постојане, међу којима се посебно издвајају Индијанци, и њихов живот је, премда испуњен слободом, условљен одговорношћу према природи. За њих бисмо чак могли рећи да су одговорнија бића од људи у друштвено организационим сферама. Постоје и другачији начини схватања слободе, где би одступио Меша Селимовић са ставом да: ,,Човек постаје слободан својом одлуком, отпором и непристајањем.* У његовим делима је присутан, али бисмо даље могли разматрати друго питање, а то је: Да ли је у оваквом ставу присутна одговорност? Тако долази до великих сукоба, што Селимовић предочава у својим делима, међу којима би се отворила нова теза – непоштовање закона од стране оних који их прописују. Стога, да би и његов став био другачији, одговорност би морала бити постојана на свим нивоима.
Човек са собом носи своју медаљу, увек и свугде. Можемо све. Слобода је у могућностима које видимо пред собом, иако смо оптимисти, остварљиво је све што пожелимо, наравно, уз доста труда и воље. Оно у чему морамо бити обазриви јесте да на путевима којим корачамо не угрозимо све оно што би нам касније могло нанети штету, јер, слобода је драгоцена онолико колико је чувамо.
